ИЗАБРАНА НАЈБОЉА ПЕСМА НА ТЕМУ ВИНА И ГРОЖЂА
Трећи дан овогодишњег Винског бала, најдуготрајније манифестације, почео је проглашењем најбоље песме на тему вина и грожђа. Вече на које се певало о вину, грожђу, берачима, винарима, мераку, на оно наше што некад бејаше, о свему оном што наше виногорје јесте и што много значи Власотинчанима ма где да се оно налази. Била је то још једна прилика да се посетимо када и како је настао Вински бал, а било је то давне 1960. године и са прекидима , од тада траје до данас. Избор најбоље песме на тему вина и грожђа је свакако један од најбитнијих културних садржаја ове манифестације. На расписаном конкурсу јављали су се и сада се јављају песници из Власотинца, околине, Србије и региона.
„Једна од новина овогодишњег Винског бала је та да је он организован као тродневна манифестација. Потрудили смо се да нам програм буде разноврстан, богат и да у разним сегментима употпунимо манифестацију. Честитам свим учесницима конкурса, а посебно онима који су победили. Позивам их да и наредних година учествују на нашим конкурсима, јер ваше стваралаштво нам је веома значајно и потребно“, рекла је Сања Стојиљковић из Туристичке организације Власотинца.
На расписане конкурсе стигао је велики број радова, а на конкурс за песму пристигло је 37 радова из свих крајева. Жири у саставу Сузана Пешић, професор српског језика у власотиначкој Гимназији, Јелена Ђокић, председник жирија и професор српског језика у ОШ „8.октобар“ и Селена Видојевић, професор српског језика, донео је једногласно одлуку. Треће место освојила је песма под називом „Црни грозд“, аутора Петра Такића из Власотинца, друго место је припало песми „А њих нема“, власотинчке песникиње Светлане Пешић. Победничка песма Винског бала је „Вино роде“, аутора Милка Стојковића из Смедеревске Паланке. Жири је доделио и специјалну награду за песму „Власотиначка севдалинка“, аутора Богосава Митровића из Београда.
Да угођај буде још лепши и пријатнији, а програм потпунији, побринуо се власотиначки дуо Анђела и Вељко, као и присутни аутори који су казивали своје стихове.