Istorija
Kroz istoriju je mesto odolevalo raznim tuđinima i uspelo zadržati svoju autentičnost. Na ovim prostorima postoje lokaliteti iz rimskog i vizantijskog perioda, a zvanično Vlasotince datira od 1516.g. kada se prvi put pominje u turskim spisima. Od Turaka je oslobođeno 1878.g. kada je i proglašeno za varoš i tada nastupa period prosperiteta , razvijaju se zanatstvo i trgovina, otvaraju prve banke, osnivaju udruženja. Razvija se kulturni život, osniva se pevačka družina „Njegoš“, Kolo srpskih sestara, Sokolski pokret. Osniva se i prvi list Vlasina 1926.g. koji se publikuje i danas. Vlasotinčani ulažu u obrazovanje svoje dece, šalju ih na školovanje u inostranstvo da bi oni po povratku donosili nove ideje, navike i običaje velikih evropskih gradova. Tako da Vlasotince postaje jedna moderna varoš koja je išla u korak sa trendovima koji su tada bili aktuelni.
Reka Vlasina
Reka Vlasina je planinska reka koja izvire na Vlasinskoj tresavi na nadmorskoj visini od 1214 mnv, te je u vrelim letnjim mesecima pravo utočište za rashlađivanje. U svom toku prema Vlasotincu ima više pritoka koje su formirale živopisne krajeve sa prelepim kupalištima u blizini sela Svođe i Kruševica, a i u neposrednoj blizini akumulacionog jezera i Pukli kamen, jedno od omiljenih mesta za kupanje. Nekada je ubrajana u čistije reke, o tome su svedočili rakovi koji su se u njoj mogli naći. Reka Vlasina zauzima posebno mesto u srcima svih Vlasotinčana, da li na kupalištu ili na keju,svi važni životni događaji su nekako povezani sa ovom rekom, tu rano naučimo da plivamo, provodimo najlepše dane detinjstva, sklapamo neraskidiva prijateljstva, upoznajemo prve ljubavi, njome se prvo hvalimo kad nam dođe neko sa strane. Tu su nastajale prve kafane, Vlasotinčani su spontano smislili i slogan koji kaže „ kuj od more sanja, nek dođe u Vlasinu da se banja“ kojim pokazuju šta njima predstavlja reka Vlasina. Oprostili su joj i velikiu poplavu koja ih je zadesila 26.06.1988.g. koja je u stručnijm krugovima bila okaraktrisana kao redak prirodni fenomen na rekama.
Danas reka Vlasina sa svojim kupalištem u centru grada i prirodnim ambijentom kojim je okružena predstavlja pravu atrakciju za posetioce. U blizini kupališta je i sportsko rekreativni centar, atletski klub , košarkaški i fudbalski tereni, staza zdravlja, kao i vrlo atraktivna Čarobna dolina,koja se može okarakterisati kao mini kanjon potoka Stanci koji se uliva u Vlasinu.
„Čarobna dolina“
U neposrednoj blizini gradskog akumulacionog jezera, jedna od pritoka reke Vlasine, Stanci, usekla je korito Vlasine sa više džinovskih lonaca i nekoliko vodopada visine do 10m . Sve to zajedno sa bujnom vegatacijom čini ovu dolinu izuzetno lepom pa otuda i naziv Čarobna. Preporučuje se ljubiteljima prirode i onima koji vole slobodno penjanje prirodnim stenama. Moguć obilazak kroz dve staze, lakše i teže. Prva je namenjena svim uzrastima a za obilazak druge se preporučuje lokalni vodič i bolja fizička sprema.
Šumski prostori vlasotinačkog kraja odlikuju se raznolikošću pejzaža, koji mogu da zadovolje potrebe svih kategorija planinara i rekreativaca. Na raspolaganju su planine Plana, Ostrozub, Kruševica sa vrhovima Ostrozubska čuka 1546 mnv, Vrtop 1721 mnv, Vita kruška 913 mnv, Ostrc 916 mnv, Veliki Morič 877 mnv. Najpoznatija i najposećenija planinarska akcija je „Mart na Moriču“ održava se poslednjeg vikenda u martu u organizaciji Planinarskog društva Morič uz podršku Turističke organizacije Vlasotinca. Vlasotince se nalazi na karti Evropskih pešačkih puteva, i to na E7 putu koji kreće od severa sa Horgoša ka jugu i jugoistoku sve do Makedonije i Bugarske. Kao deo evropskog pešačkog puta E7, u Vlasotincu je izgrađena prva transferzala na jugoistoku Srbije. Vlasinska transferzala obuhvata planine Jablaničkog i Pčinjskog okruga, ima osam kontrolnih tačaka i dugačka je 90 km. O transferzali brine planinarskog društvo „Čemernik“.
Zeleničje
Na severozapadnoj strani planine Ostrozub, na nadmorskoj visini od 1260 m nalazi se lokalitet Zeleničje, strogi rezervat prirode. Ime je dobio po biljci lovorvišnji ili zeleniče koja predstavlja endemsku vrstu Balkanskog poluostrva. Turistička organizacija organizuje obilazak ovog rezervata u maju mesecu kad ova biljka cveta.“.
O Vlasinskoj transferzali
Vlasinska transferzala prelazi preko četiri planine: Jastrebac, Ostrozub, Čemernik, Vardenik i Besna Kobila.Dužina trnasferzale je 90 km. Markirana je u oba smera. Na planinama preko kojih prolazi staza, životinjski i biljni svet je raznovrstan. Od životinjskog sveta ima divljih svinja , zečeva, srna, lisica i vukova. Od biljnog sveta treba izdvojiti endemsku biljku Zeleniku čije se stanište nalazi na planini Ostrozub.
Četiri zakonom zaštićene biljke na Vlasinskom jezeru, koje potiču iz ledenog doba (gorka detelina, rosulja, mahovina tresetnica i maljava breza) nastanjene su na jedinstvenim plutajućim ostrvima jezera. Osim ovih zakonom zaštićenih biljaka ima i borovnica, divljih malina, jagoda i kupina. Od lekovitog bilja , od koga se spravljaju lekoviti čajevi i razni melemi, ovde su najzastupljeniji majčina dušica, hajdučka trava, nana i kantarion. Na proplancima ovih planina raste trava tipavac koja je toliko gusta da je hodanje po njoj kao po tepihu. Preporuka je da se ova transferzala posećuje u periodu maj-oktobar. Pešačenje preko ovih planina je pravo uživanje, a pogledi sa njihovih vrhova, koji pucaju na sve četiri strane sveta su praznici za oči i dušu. Priroda je ovde učinila sve da vam omogući uživanje u njoj , a od vas traži samo jedno – da je sačuvate onakvu kakvu ste je zatekli, za naredne posetioce.
Morič
Na planini Jastrebac iznad Vlasotinca, se nalazi i neistraženi arheološki lokalitet, brdo Veliki Morič 844 mnv, za koji se pretpostavlja da je nekadašnje rimsko utvrđenje, ispod kojih je prolazio „vizantijski put“ koji je ove krajeve spajao sa Sofijom i Carigradom. Upravo se na tom vrhu penju planinari iz cele Srbije i regiona u okviru planinarske akcije „Mart na Moriču“ koji organizuje planinarsko društvo Morič i to već deceniju i po.
Evropski pešački put E7
Vlasotince se nalazi na karti Evropskih pešačkih putevi E7 koji kreće od Horgoša ka jugu sve do Makedonije i Bugarske.